srijeda, prosinac 15, 2010
U reful zagropana
svist je moja
u tvoj porat,
u sva naša putovanja.
Sve se duša o te bile stine lomi
u valima zanesena
ol te ima
ol te nima
Vriđaju me tvoje sjene
pinku cukra
pinku boli
Jutron išćen
ruke tvoje
i neveri tilo svoje
ja darujen da me smiri
u toj vrići nespokoja
ostavjan ti u znamenju
da oćutiš
bilo moje...
Povedi me sve do ruba postojanja
treptaj bola nek nestane
samo jubav nek ostane.......
ponedjeljak, prosinac 13, 2010
Zora bila
škure otvorila
ostavila trzaj bola
i otplovila.
U zaborav vičnosti
bez milosti postojanja,
bez kajanja.
Odlutala u friž vrimena šupja
naće duša misto spasa
u toj zori razapetoj
da zaišće mrvu glasa
svoga postojanja,
Klekniće sunce prid njene skute
i kapju rose sa usana prolit
zora bila zaborav srebrni
za vičnost slomjenu
pokoru izmolit
četvrtak, prosinac 9, 2010
Zora dotaknuta
odsanjana,
čežnjom
u zlatnoj sjeni
bolima se ruga.
Umire tica u krilu
stidljivih visina
na grišnom putu duga.
Slana kletva sve glasnije tuče
po plamenu moru
moj se uzdah vaja
Nedan srcu da ga slome
niti suzi da iz oka kane
u srebro ću tek pritvorit
u toj vali
potrošene dane.
U oproste trzaj duše
u stih ovaj tiho stavit
kad izdaje divje guše
pobiću
i zaboravit.
ponedjeljak, prosinac 6, 2010
Osluhnem dušom
tu isparanu tišinu
čekajući istinu,
Arija odlazak ćuti,
odavno sluti ,prodanu jubav
na dlanu ponuđenu,
Ponesi i moj stihove
u nike nove svitove
čarobne osmihe
i plavu svitlost nestalu u trenu.
Grliću vitrove ,jubit lunu uspavanu
slidit tragove zvizdane prašine
u tom dalekom mitu
di zabunom poželjeh
jubav.....
Bezimeno trajanje
mrvu milostinje
ostavjam na žalu
u tragu varljivih stopa
bez naklona patetike
u mokroj varljivoj sjeni
romantike..
utorak, studeni 30, 2010
Učiniš svitlost u škuroj noći
u dvista komada
rascipa se san.
Umire se sva moja lutanja
sa puta svilena
zavonja cvit praštanja.
Sagore boli
u carstvu golih tila
zazvoni strast u prašini maštanja
u drhtaju mekom rastvore se stine.
Ćutin te u znamenu sarca svoga
u notama jubavi vične
dozivjem ti ime.
Ostani ,kadeno zlatna
na mojim njidrima
pusti da buden vitar
u tvojin idrima.
Najlipji stih u mojim pismama
ova je noć sva vrila od sićanja,
od milosti do vičnosti
nek ostavi znamen
vični plamen
za naša skitanja.....
subota, studeni 20, 2010
More li se ostat
bez lipote uspavanih žeja
suvih usta ,
kad uzmu ti zadnju kap veseja.
Možda zapravo to i nije veseje bilo
tek feta razuzdanih žeja
pinku modrine
o kojoj se snilo.
Po rubovima nade
igrom izmučene noći
drću u saznanju
od dodira daleko
sto svitlosnih godina .
Došle ure smiraja
sol pod prstima
u rane zaranja
i sanja ,,,
sanja samnom
bez namjene
sne potrošene
nedjelja, studeni 14, 2010
Prognana iz stvarna svita
odlazim u naše vale
silazin niz naše kale
Ćutin vonje u sutonu ća umire
zadnjin dahon još me mami
i zamišjam
da smo sami
U poletu rajske tice
u zagrjaju koltrine ća prašta
Vrime toči suze slane
u jasnu prazninu piturane dane
a korak tih
poslaže stih
srcen napisan
za tebe jubavi moja......
U nebesku modrinu polegnut
zagrjaj
di cvili mašta
di jutro večeri prašta
jer dišu doživjaj postanka
i proklinju vrime rastanka
uzavrila bila.
U treperavu drhtaju jutra
zrakon sunca svezana
opet bit će naša tila......
srijeda, studeni 10, 2010
U ociđenom obrisu juga ,suton što se svlači u trenutke vrimena pohotna tiho me odvuče.Stvorena nit ,ne samo mit ni sjena nebeska ćuti blizinu tvoju,I raduje se ovi dan,što ostane utkan sudbonosni splet golih tila u kantunu popijena mraka.Stvorena slika probuđena mora,utažene žeđi u iskri gospodari.Ko more ukrast ovo vrime,ko more srušit ove stine i kripost u poletu bile tice.U zvucima nike stare pisme odgovori uzdah iz dna duše u prašini srebra stara, mašta moćna progovara,Tek zapiva jeka sa pučine ,sebe samu razuzdanu razdilila na dva dila .U tajanstvu il pijanstvu u koltrinu sakrivena ,svitlost jasna u mom oku ostaće nezaboravjena,,,,U suzi miseca potražiću oproštenja,za sve grije za sva htijenja,,,,Samo zato jer te jubim forcom nikih modrih vala,jerbo san se baren pinku samo tvojon zvala......
utorak, studeni 9, 2010
U verse ću svoje utkat dušu
darovaću vitru bilo svoje
i teplinu ruke moje.
Nike ure samo naše
ukradene ,
inkolaću u srid sarca.
U bonace i nevere
zapisaću
note tihe,koje pale
Neka budu meke tvoje noći
pinku ću ti u san doći
da te jubin
dok svi sniju
pripoznaćeš u snovima
samo našu čaroliju.
Ne budi se i ne traži
ovo tilo kojeg nima
vazmi samo darovano
pripleteno u šapatu zagrjenih švera.
U nadanju vala uzoritih
u toj divjoj morskoj pini
ostaće i naše stope
u salbunu ,u tišini.
Zamotaj me u stvarnost
uz tebe, da dane brojin
i poviruj glasu mome
ća te moli
samoće se bojin.
četvrtak, listopad 28, 2010
Mora li jubav umrit u tišini
zagropana modrom strasti.
Na prašnjavoj cesti možda će se
ladne ruke
jednom opet sresti.
U sutone isfrižane
dok se jecaj moru klanja
mića vala
zlatni salbun sanja.
Nedostižnost slana u stvarnost je spusti,
tihi uzdah sarce para.
Mora li jubav umrit u samoći
na samom dnu
ove škure noći.
